Информације

Цены в Сербии

Цены указаны в ЕВРО (фруктовые и овощные цены меняется по сезонам) 

Хлеб

0.5 килограмм

0.35

Молоко

1 литров

0.6

Свинина

1 килограмм

3.5

Говядина

1 килограмм

5

Курица

1 килограмм

2.2

Сыр

1 килограмм

1.3

Картофель

1 килограмм

0.25

Помидор

1 килограмм

0,40

Огурец

1 килограмм

0,30

Чеснок

1 килограмм

2,00

Лук

1 килограмм

0,30

Яаблоко

1 килограмм

0,30

Груша

1 килограмм

0,40

Абрикос

1 килограмм

0,40

Персик

1 килограмм

0,40

Виноград

1 килограмм

0,30

Кабачок

1 килограмм

0,20

Баклажан

1 килограмм

0,20

Шпинат

1 килограмм

0,50

Фасоль

1 килограмм

2,00

Горох

1 килограмм

0,60

Оливковое масло

1 килограмм

5,00

Апельсин

1 килограмм

0,50

Мандарин

1 килограмм

0,80

Клубника

1 килограмм

1,00

Вишня

1 килограмм

0,50

Черешня

1 килограмм

1,00

Вино

1 литров

1,50 – 3,00

Перец

1 килограмм

0,20

Слива

1 килограмм

0,20

Арбуз

1 килограмм

0,10

Карп

1 килограмм

3,00

Форель

1 килограмм

3,50

 

grb kv

 

 

 

 

 

Број становника: 121.707 по попису из 2002.године
Позиција: 43°43′ гш; 20°41′ гд; централни део Србије, на ушћу Ибра у Мораву, у котлини између питомих Шумадијских и суровијих Старовлашких и Копаоничких планинских масива.
Надморска висина: просечно 206 метара.
Клима: умерено континентална, тако да се климатски фактори мењају у зависности од годишњег доба. Оваква клима а и географски положај условљава и инсолацију – у летњем периоду просечно 8,5 сунчаних сати дневно, а годишњи просек је 5,5. Средња годишња температура у самом граду је 11°C, лети око 22°C а зими око 0°C (највећа летња, забелезена 22. јула 1939, била је 44,3°C, а најнижа зимска, 13. фебруара 1935. године -25,4°C). Јак ветар (кошава) је одлика позне јесени, зиме и раног пролећа а у остало доба године дувају блажи западни и северозападни ветрови.

 

Историја Краљева

Историју града Краљева најсажетије видимо преко промена назива места. Први помен насеља под називом Руда Поља среће се 1476. године. Нешто касније, око 1540. године, у употреби је двојни назив: Рудопоље и Карановац. Приликом посете краља Милана Обреновића Карановцу, на захтев грађана, 19. априла 1882. назив је промењен у Краљево. У кратком периоду (1949 -1955) у употреби је назив Ранковићево да би се поново усталио назив Краљево.

Крајем 12. века подигнут је манастир Студеница, задужбина великог жупана Стефана Немање, оснивача независне српске државе и родоначелника династије Немањића. Почетком 13. века саграђен је манастир Жича, задужбина Стефана Првовенчаног у којем је он 1217. године крунисан као први српски краљ. Од 1219. године манастир Жича је седиште аутокефалне српске цркве и првог српског архиепископа Светог Саве. Из 13. века је и утврђени град Маглич, подигнут на важном стратешком месту.

Половином 15. века настаје османска (турска) окупација која траје дуго, све до почетка 19. века.

Турска окупација окончана је почетком 19. века Првим и Другим српским устанком. Следи убрзан развој Карановца условљен пре свега географским положајем, трговином, занатством и новостеченом административно-управном улогом. Током 19. века израста у значајно градско средиште Србије. Изградњом цркве 1824. године одређен је нови правац и простор за развој града – простор између Старе чаршије и Пљакиног шанца. Први урбанистички план Карановца урадио је Лаза Зубан 1832. године. Реализација плана почела је 1836. године када су у вароши устројена „три главна сокака“. До краја 19. века просецањем нових сокака створена је мрежа улица са до данас задржаном карактеристиком правилног укрштања које полазе од централног кружног трга у четири правца.

Развој града пратио је и пораст житеља. Године 1846. имао је 1022, а 1921. 3570 становника.

После Првог светског рата, захваљујући улагању државног и страног капитала, у Краљеву почиње нова фаза развоја са израженом индустријализацијом. Од 1922. године гради се железничка радионица која је касније прерасла у фабрику вагона. Фабрика авиона започета је 1926. а завршена 1928. године када су произведени први авиони у сарадњи са француском фирмом „Бреге“. Последица овако наглог развоја јесте знатно увећање становника, те их је 1931. године било их 7022.

Развој града и околине заустављен је немачком окупацијом од 1941. до 1944. године. Масовно стрељање талаца десило се у октобру 1941. године у Краљеву када је за једног погинулог немачког војника стрељано стотину, а за рањеног педесет Срба. Разарањем и пљачком уништена су индустријска предузећа и имовина грађана.

После Другог светског рата Краљево доживљава интензиван привредни, културни и урбанистички развој. Окосницу привреде чине Фабрика вагона, Индустрија ватросталног материјала „Магнохром“, Дрвни комбинат „Јасен“, Фабрика техничких гасова „Гоч“ и низ пољопривредних, саобраћајних, рударских и занатских предузећа.

Историја Руса у Краљеву

 

Људски ресурси

По попису из 2002 године, у општини Краљево живело је 121.707 становника,51,7% живи у градским а 48,3% у сеоским насељима, међу становништвом доминирају жене 50,98%.
У укупној популацији Србије учествује са 1,6%, а у Рашком округу са 41,8%, или 80 становника/km².
Укупно 102.849 је радно способног становништва у Краљеву.

 

О нама: WellTim
Република Србија Град Краљево ул.Конарево 454 Поштански код: 36340 Канцеларија: +381 36 336-730
Претрага некретнина
Тип некретнине
Цена

Тренутно време




Žao nam je, vremenski podaci nisu dostupni!


 


Data powered by

 

newspaper templates - theme rewards